Александра

Породични проблеми

Вероватно сви некада помислите да не можете више да издржите, да немате више снаге да живите живот такав какав је. Све је против вас, сви су против вас, па чак и најрођенији, родитељи. Не знам да ли је мени такав период у животу, да ми све смета, да мислим да су против мене, да се само иживљавају, или је стварно тако. Да ли неки родитељи немају осећаја према својој деци. Да ли не обраћају пажњу на њихова осећања? Да ли неки родутељи могу мрзети своју децу.

 бог чега, многи, имају такав осећај? Осећај да их родитељи не воле, да не маре за њих.

Данас управо имам такав осећај. Сатима седим у соби, плачем, размишљам. Да ли сам стварно заслужила да се овако понашају према мени? Нисам ја савршена девојка, нити савршено дете, али далеко од тога да су они савршени родитељи. Из дана у дан све више желим да се одселим од њих, да сапоћнем свој самостални живот, да се одморим и мало уживам у животу. 

Знам да су забране, свађе, радне обавезе нормалан, и сатавни део живота сваког детета, човека. Али мислим да је у мом случају то изгубило контролу. Они више немају границе, не маре ни за шта, па ни за рођено дете. По мени нимало није нормално да дете, девојка, од 19 година сваки дан проживљава тортуру од страбне својих родитеља.  Није ми оке да ја сваки дан кажем да их мрзим, и да једва чекам да одем од куће. Да милион и један пут помислим да се ''убијем'' јер ће се тако завршити све. Наравно то је само моја глупа помисао. Чекам својих 5 минута, када ће се мој живот променити на боље. Када ћу без икаквог страха моћи да живим нормалан живот. Сваки мој циљ у животу они униште, покваре ми слику о животу, али мислим да имам још снаге да наставим и да се борим против њих, и мислим да ћу успети, да ћу кад тад имати бољи живот. У који они неће бити укључени. Можда ја и претерјем, али можда и не, можда су моји родитељи homo sapiensi који не схватају ништа, који немају реалну слику о данашњем свету.