СИРЕНЕ

Сирена, 4. век п. н. е.
Сирене (грч. Σειρήν, Сеирếн) су мистериозне нимфе Најаде које имају женску главу, а птичје тело. Познате су по неодољивој песми због које је и Одисеј имао потешкоћа.

Карактеристике

У раној грчкој уметности Сирене су приказиване као птице с великим главама и ногама, а каткад и с лављом гривом. После су приказиване као жене с птичим ногама али и с крилима или без њих. Такође су и приказиване како свирају неки инструмент, најчешће харфу.

После су Сирене почеле бити приказиване као прекрасне жене чија су и тела и глас били заводљиви или као полужене и полурибе, што је данашње значење Сирена, често приказивано у популарној култури. У доста језика је реч за Сирену (сам српски, а и шпански, француски, италијански, пољски, португалски...) једнака речи за полужену и полурибу (енгл. mermaid) што доприноси смутњи.
 
 

Митологија



Сирена, посуда из 6. века п. н. е.
Сирене су живеле на острву званом Sirenum scopuli или на другим острвима, зависно о верзијама мита, а острва су била окружена камењем и стенама. Сирене су певале своју неодољиву и очаравајућу песму што је узроковало поморце да плове према литицама и доживе бродолом.

Сирене су биле Ахелојеве кћери с Терписхором/Мелпоменом/Стеропом или пак Форкисове, према Вергилију и Овидију. Хомер не говори ништа о њихову броју, али су каснији писци спомињали од две до пет Сирена.

Према неким верзијама мита, а такође и у Овидијевим Метаморфозама биле су Перзефонине дружице које је Деметра претворила у чудовишна створења након што нису реаговале кад је Хад отео њену кћер Перзефону.

Једна верзија мита доноси да је Хера наговорила Сирене да се натечу у певању с Музама. Музе су победиле, а потом су очерупале пере Сирена и од њег направиле круне.




Јон Вилијем Вотерхаус: Одисеј одолева Сиренама, 1891.

Одисеј је, како дознајемо у Хомеровој Одисеји, побегао сиренама. Након путовања у Хад опет се вратио на Киркино острво, а Кирка га је упозорила на Сирене које би га могле уништити али му је саветовала да или зачепи уши или, ако баш мора чути њихов пев, буде привезан за јарбол, тако да не може следити звук и тако постати неповратно изгубљен. Потом су кренули с Киркиног острва.

Његови људи су зачепили уши воском, а он им је заповедио да игноришу његова запомагања. Он сâм био је привезан за јарбол - из знатижеље је желео да чује песму, а суборцима је рекао како му је Кирка казала да је мора чути. Тако су успели да прођу поред Сирена.

Јасона је упозорио Кентаур Хирон да ће Орфеј бити нужан у аргонаутском путовању. Наиме, кад су зачули пев Сирена, Орфеј је узео своју лиру и свирао још лепше од Сирена, заглушујући њихове гласове. Један члан посаде је ипак чуо песму и скочио у море, али га је спасла Афродита. Након што је брод успешно прошао поред Сирена, оне су се саме побацале у море.
 
 

Аутор leon1389 ( Историја ) :: Коментари (3) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

20.7.12.- другарица или не?

Данас сам устала мање више расположена.. Честитала мом најбољем пријатељу Леону, мом псу, други рођендан, скувала родитељима и мени кафу. Размишљам о многим стварима. Многе особе, ситуације су ми у глави. Човек не зна как ода поступи у неком одређеном тренутку. Например; пре неклико дана сам се посвађала са другарицом са којом се дружим веж дуже време. Разлог свађе није био озбиљан, али некако нмг да се помирим са њом. Можда због тога што не желим да се дружимо, не желим је у свом животу. Имале смо ми океј тренутака заједничких, али мислим да је углавном лоше утицала на мене и мој живот. Због тога не желим да наставим дружење? Да ли је могуће само рећи, не не желим више да се дружим са њом, и то је то. Сваки контакт престаје. 

Ма да мислим да се увек треба ослободити особа које ам сметају и које вам праве проблеме у животу. Сматрам да је она та особа била у мом животу, и да је време да се то заврши. Боље особе ми требају, не оне које немају самопоштовање. Мислим да је она таква, јер себи дозвољава многе ствари, које не би требало. Нема границе у животу, сама ће то схватити кад тад, ја сам схватила, саветовала је али, не..остала је иста. Оне који лоше утичу на мене избацијуем из живота, заувек.  

Аутор leon1389 ( diary ) :: Коментари (0) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

Да ли нам љубав треба бити приоритет у животу?

Љубав- дефиниција за љубав не постоји. Нико не може буквално дефинисати љубав. Љубав је једноставно љубав, и то је то. Љубав могу описати лепа речи, гестови, осећања, али је ни то не може дефинисати. 

Како се ми уопште заљубљујемо у некога? Како схватимо да волимо некога? Да ли стварно када волимо некога не можемо да живимо без те особе? Да ли нам је љубав потребна да би се осећаили лепшим, сигурнијим, срећнијим?

Тешка питања, тешко наћи одговоре на ћих.

Љубав нам је свакако потребна. Без ње не можемо живети. Потребна нам је особа супротног пола која ће нас волет. Треба нам пажња, љубав, нежност. Треба нам неко на кога ћемо мислити 24сата дневно. Неко на кога мислимо пре спавања и на кога мислимо када се пробудимо. Неко чији нас цео живот, свака ситница занима. Неко без кога једноставно не можемо.

 

Уз љубав наравно иду и одређени проблеми. За све у животу постоје проблеми. У љубави има доста проблема. Успона и падова. Некада због неког проблема помислите да не можете више, да нисте у могућности да издржите нешто. Али један загрљај, пољубац, топла реч вољене особе вас може разуверити и дати вам снаге да наставите даље. Заједно можете превазићи све проблеме. Вољена особа вам много у животу може помоћи. Љубав и вољена особа дефинитивно вас покрећу, дају вам снагу и мотивацију да урадите неке ствари за које сте сматрали да су вама немогуће. недостижне. Љубав је савршенство које нема дефиницију. Нико никада није дефинисао љубав нити ће, али ће увек бити савршенство без кога се не може. Љубав покреће свет.

*за моју вољену особу. ♥ С ♥

Аутор leon1389 ( ЉУБАВ ) :: Коментари (0) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

Отац

Шта отац представља једној деветнаестогодишњој девојци у животу? Мени тернутно не представља ништа сем извор нервирања, фрустрација, плакања, које ће довести до слома мојих живаца. Знам да ми је отац али човек је тотално поремећен. Заостао у 15 веку пре нове ере. Сигурно да су многи очеви строги, и да се постављају заштитничко према својим кћеркама. Али ово је превише. Човек дефинитивно има психички проблем. Верујем да на то доста утиче алкохол...

Терор је гори из дана у дан, психички. Болесно је да по њему ја немам смисао живота, да ми дани пролазе узалудно. Имам 19 година, уписала сам факс, на распусту сам до октобра, уживам до тада, или бар покушавам. Не по њему ја сам идиот, који не ради ништа, никада није кући, троши ваздух узалуд. Човек је поремећен скроз. Не подносим га. Не знам како да изађем на крај са њим. Када бих му рекла шта све мислим о њему и његовим проблемима које очигледно има, мислим да не бисмо проговорили до краја живота. Што би за мене било одлично. Из дана у дан га све више мрзим. Али буквално. Верујем да свако дете некада каже да мрзи своје родитеље. Али не, ја ово изговарам сваки дан. Стварно га мрзим. Много пута сам мислила о његовој смрти. Није нормално разнишљати о томе. Али када би се то десило живот би ми био много лакши. Или када би сем бар моји родитељи развели, све би се променило. Кретена не могу више да трпим у свом животу. МРЗИМ ГА. И ако ми је то отац, али да, стварно га мрзим. 

Аутор leon1389 ( Историја ) :: Коментари (0) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

Да ли су данашње клинке стварно жељне пара а самим тим и курца?

Шта се дешава са данашњом децом? Али буквално мислим на децу, девојчице од 12,13,14,15,16 година, и даље,а и млађе. Зар им се живот своди на то да седну у неку мечку, да их лик појебе, тј чича и да добију паре, за крпице. Зар је толико супер ставити дупе на мотор и возити се са човеком који може ћале да им буде. Хаос од данашњих клинкица.

Пре 2-3 дана седела сам у кафићу, и видела како две клинкице од по 15 година, прилазе мом комшији који има 40година, и мафијаш је. Са одушевљењм су му пришле, поздравиле се и испричале. Шта је било пре и после сви могу претпоставити. АЛОООО? зар дете од 15 година не треба да буде са другарицом у граду, да једу кокице, сладолед, да шетају куче.. базен, спорт, између осталог и ретардирани фејс... шта, зар циљ у животу треба да нам буде да нађемо неког педофила који ће да нас јебе и да нам даје паре? И шта после годину, две ће да нас шутне, да нађе нову клинку..шта идемо у потрагу за новим кретеном? ШКК? 

 Не верујем шта се дешава. Мислим имам 19 година, нисам ни ја много одрасла, али са 15 година ми никада на памет није падало да нађем неког чикицу који ће да ме спонзорише, и који ће направити фуфицу глупу од мене. Тада ваљда идемо у школу, наводно се заљубљујемо у своје другаре, седимо испред школе, љубимо се, зајебавамо..какве мечке какви мотори, курац и све то? Деца пропадају због матораца болесних или шта? Јесу ли криви маторци или глупе клинке? Нека неко каже шта се дешава! о.О 

Аутор leon1389 ( Историја ) :: Коментари (0) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

Србија у доба Немањића

НЕМАЊИЋИ- СЛАВНА СПСКА ДИНАСТИЈА

Немањићи без изузетка прославили су нашу тренутно мучну Србију. Заједно и са Урошем Нејаким створили су врло значајну нашу историју, историју Србије.

 

* Средином 12.века, уз помоћ виѕантијског цара Манојла I Комнина на великожупанском престолу нашао се Тихомир, најстарији син властелина Завиде. Тихомирова браћа- Мирослав, Страцимир и Немања. Немања се супротставио браћи. До сукоба је дошло код места Пантина, на Косову.

1166године Стефан Немања долази на власт као жупан и родоначелник династије Немањића. - владар, монах светитељ.

 

1196год. одржан је сабор у Расу, Стефан Немања је оставио власт свом сину Стефану Немањићу. Заједно са Савом, својим сином, обновио је Хиландар и претворио га у српски манастир. Немањине задужбине- Студеница, Хиландар, Ђурђеви Ступови, Света Богородица Бистричка, Свети Никола. 

Стефан Немањић- Првовенчани 1196-1228

1217год- Стефан Немањић крунисан у Жичи, папа Хонорије III  преко својих легата, послао је круну.  

1219- Сава Немањић се изборио за аутокефалност српске православне цркве.

 

1239- смрт Савина- канонизован- главни српски просветитељ. 

Радослав Немањић 1228-1234

Владислав Немањић 1234-1243

Урош I Немањић 1234-1276

Драгутин Немањић 1276-1282

Стефан Урош II Милутин 1282-1321

Стефан Дечански 1321-1331

Стефан Душан- СИЛНИ- најзначајнији владар династије Немањића, осим Немање, оснивача династије.

као краљ 1331-1346

1346- у Скопљу, патријарх Јоаникије, на ускрс, крунисао је Душана, за првог српског цара.

као цар 1346-1355

 

20.децембра 1355гgодине Душан Силни је изненада умро.

Урош Нејаки 1355-1371

1371године била је Маричка битка у којој су од стране Турака погинули браћа Мрњавчевићи. те исте године умире и Урош Нејаки. Династија Немањића је завршена 1371.године. 

Аутор leon1389 ( Историја ) :: Коментари (2) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

ЉУБОМОРА

 Да ли је љубомора нормални део везе? 

Понекад ми се чини да сам превише љубоморна, али његова љубомора прелази границе. Много ми смета то,али некако успевам да превазиђем ту љубомору,и наствим даље. Много га волим, и превише, знам да и он мене воли, али мислим да не колико и ја њега. Али зашто је он много више љубоморнији него ја? Зар не треба да буде љубоморан онај који више воли? Онај који се плаши да ће због нечега изгубити вољену особу? Чему уопште љубомора? Зар је она нормална? Да ли нам је уопште потребна у вези? Зар не можемо да функционишемо без љубоморе? Зашто она уопште постоји, зашто може да се дефинише? То је обична глупост, која нема никаквог смила и потребе. Везе би биле много нормалније и здравије без љубоморе? Љубомора, то је љубав, то се мора? Не! Љубомора само смета, квари осећања, љубав, везу. Да би показао некоме да га волиш, да ти је стало до њега, не треба ти љубомора. То се може постићи на бољи начин. Лепим речима, гестовима, додиром. Не љубомором, која се обично завршава свађом. Једном речју, љубомора уништава. 

патња

Да ли је љубомора потребна? Да ли је она саставни део везе. Љубомора значи неповерење, несигурност. Како то превазићи. Можда је љубомора неповерење и несигурност, али за мене љубомора представља огроман страх од губитка вољене особе. Можда је нормално бити љубоморан, али у границама нормале. Превелика љубомора стварно може да уништи човека и његову психу. Често се беспотребно нервирамо и бринемо јер смо љубоморни. Да нам то нервирање није било потребно схватимо тек после, али смо преживели одређену психичку тортуру, због нас самих. Због наше глупе љубоморе. Љубав се исказује другачије. Ако имамо страх да ћемо изгубити вољену особу о5 то можемо превазићи, можемо задржати ту особу пажњом, љубављу, не љубомором. Љубомором само га можемо отерати од себе. 

Аутор leon1389 ( Везе ) :: Коментари (2) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

Породични проблеми

Вероватно сви некада помислите да не можете више да издржите, да немате више снаге да живите живот такав какав је. Све је против вас, сви су против вас, па чак и најрођенији, родитељи. Не знам да ли је мени такав период у животу, да ми све смета, да мислим да су против мене, да се само иживљавају, или је стварно тако. Да ли неки родитељи немају осећаја према својој деци. Да ли не обраћају пажњу на њихова осећања? Да ли неки родутељи могу мрзети своју децу.

 бог чега, многи, имају такав осећај? Осећај да их родитељи не воле, да не маре за њих.

Данас управо имам такав осећај. Сатима седим у соби, плачем, размишљам. Да ли сам стварно заслужила да се овако понашају према мени? Нисам ја савршена девојка, нити савршено дете, али далеко од тога да су они савршени родитељи. Из дана у дан све више желим да се одселим од њих, да сапоћнем свој самостални живот, да се одморим и мало уживам у животу. 

 

Знам да су забране, свађе, радне обавезе нормалан, и сатавни део живота сваког детета, човека. Али мислим да је у мом случају то изгубило контролу. Они више немају границе, не маре ни за шта, па ни за рођено дете. По мени нимало није нормално да дете, девојка, од 19 година сваки дан проживљава тортуру од страбне својих родитеља.  Није ми оке да ја сваки дан кажем да их мрзим, и да једва чекам да одем од куће. Да милион и један пут помислим да се ''убијем'' јер ће се тако завршити све. Наравно то је само моја глупа помисао. Чекам својих 5 минута, када ће се мој живот променити на боље. Када ћу без икаквог страха моћи да живим нормалан живот. Сваки мој циљ у животу они униште, покваре ми слику о животу, али мислим да имам још снаге да наставим и да се борим против њих, и мислим да ћу успети, да ћу кад тад имати бољи живот. У који они неће бити укључени. Можда ја и претерјем, али можда и не, можда су моји родитељи homo sapiensi који не схватају ништа, који немају реалну слику о данашњем свету. 

Аутор leon1389 ( Генерална ) :: Коментари (0) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)